Kad smo bili mali....
Kad smo bili mali igrali smo se plastofilom ,gipsanim odljevcima a sad smo veliki i igramo se Fimom.....Tako smo predprošle subote dogovorili da ćemo raditi sa fimom.Doteglile smo svega i svačega i igra je počela.
K
Petljale smo petljale i iskreno Huana je maestro za nas.Andrea nije htjela ni pipnuti jer je sama rekla da je šeprtlja,Radinka je imala veliku volju i napravila je gumbiće za unuku sva sretna al uz gundranje da joj baš nejde.To baš i nije istina jer su ispali krasno.
Sad sam tek primjetila da ih nismo poslikale gotove jer ih je brže bolje spremila u kutiju da ih odnese doma na pečenje.
Huana je uzela odmah malo zahtjevniji posel u ruke i radila leptiriće.Na kraju su ispali prekrasni.
Ide to njoj poslije napornog gnjetenja na mašinicu za rezance i tjeraj
A ovo su gotovi friško pečeni i lakirani.
Gordana je isto štrajkala al dobro ona je odlična u drugim stvarima pa iduću subotu radimo šticle po njezinim uputama.
Moja prijateljica Laura mi je rekla da bi rado bila s nama na druženju i da me moli da njezinu fotku stavim na stolec kak bi se osjećala da je s nama.No mi smo ju pozvale na Skype da se družimo a ona odperjala van.Kaj joj ja mogu.Možda drugi put.
Ovo je slika Radinke koja se tak mudro drži da mi zgleda opzbiljno ko kakva profesorica matematike.
Ovo je kutijica koju sam ukrasila jedinim uradkom od fima crvenom ružicom.Pa nisam ni imala vremena više napraviti kad sam samo trčkarala okolo stolova.
I na kraju Huanini napršnjaci jedan ljepši od drugog.
Kaj da velim na kraju što se dulje družimo sve nam je ljepše i zabavnije.Čak nije ni važno kaj napravimo ni količina no druženje je najvrednije u svemu tome-
Pubblicità